Noć koja je promenila život Siniše Mihajlovića: Dve godine bez "Božije levice", ali legenda je večna

Na današnji dan pre dve godine preminuo je legendarni Siniša Mihajlović.

Simbolično, na današnji dan svoj meč u Seriji A odigraće dva njegova bivša kluba Lacio i Inter.

Kao igrač je nosio desove matičnog Borova, Vojvodine, Crvene zvezde u kojoj je stekao afirmaciju i bio deo najvećeg uspeha u istoriji kluba, a potom je usledila italijanska "avantura".

Veliki trag je ostavio u Romi, Sampdoriji, Laciju i na kraju Interu sa kojim se popeo na krov Evrope.

Poznat je kao jedan od najboljih i najkreativnijih izvođača slobodnih udaraca u svetu. On je jedini igrač koji je u Seriji A postigao tri pogotka na jednoj utakmici iz slobodnih udaraca, a takođe drži rekord po broju postignutih golova iz slobodnih udaraca u Seriji A zajedno sa Andreom Pirlom (28).

Trenersku karijeru je započeo kao pomoćnik Interu, a potom samostalno vodio Bolonju, Kataniju, Fiorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino, Sporting, da bi se ponovo vratio u Bolonju gde ga je zatekla tekša bolest, a potom i smrt kobnog 16. decembra.

Takođe je vodio selekciju Srbije u periodu od 2012-103 godine.

Njegova biografija je objavljena pod imenom "Božija levica".

Knjigu počeo opisivanjem noći "kada se nebo otvorilo" iznad Marakane, kada je nakon njegovog ubacivanja u šesnaesterac na meču protiv Bajerna iz Minhena 24. aprila, Augentaler postigao autogol i poslao Zvezdu i finale.

Miha tu noć smatra presudnom u njegovoj karijeri i životu, pa je ovo poglavlje i naslovljeno kao "Noć koja je promenila život".

- Tih poslednjih desetak minuta revanš utakmice polufinala Kupa šampiona sa Bajernom na prepunoj "Marakani", izgledali su kao kad se oči u oči nađu dva grogirana boksera, kad odustanu od taktičkog nadmudrivanja i spuštenog garda krenu na sve ili ništa.

- Igralo se obostrano žestoko, posledim atomima snage. Borba za svaku loptu, za svaki pedalj terena... Uzbuđenja su se pred jednim i drugim golom smenjivala iz minuta u minut.

- Nemci, koji su, inače, drugo poluvreme utakmice na Marakani odigrali bolje od nas, propustili su najzreliju šansu. Volfart je pogodio stativu, a lopta se od nje nije odbila pred Efenberga, koji bi onda lako pogodio našu praznu mrežu, već je otišla na drugu stranu, daleko od njega. To je bio signal da krenemo u ofanzivu.

- Kao da nam je u tom deliću sekunde neka nevidljiva sila pomogla da se lopta odbije tamo gde je bila neuhvatliva za igrače Bajerna. Stao sam baš u ravni sa našim praznim golom i prosto očima nisam mogao da verujem. Ako je sreća tada prešla na našu stranu, pomislio sam, onda to treba iskoristiti...

- Minut - dva pre kraja utakmice, nošeni fantastičnom podrškom sa tribina, krenuli smo u poslednji juriš. Loptu je od sredine terena vodio Prosinečki, a onda іe došla do mene na poziciji levog krila. Na suprotnoj strani, pred golom Bajerna, otprilike u visini "peterca", spazio sam Pančeva. Bio je slobodan, jedan nemački igrač stajao je između njega i Binića. U magnovenju shvatio sam da je to nabolje rešenje: Da nekako loptu pošaljem do Pančeva i da onda on, kako inače ume, sa par metara postigne izednačujući pogodak. Govorim o nečemu što mi je prosto prostrujalo kroz glavu, što je trajalo jedva koliko i treptaj oka.

- Centrirao sam u nameri da pogodim zonu gde se nalazio Pančev. Hoće li lopta stići do njega? Gledao sam šta se događa. Augentaler je stajao otprilike na pola puta između mene i Pančeva. Startovao je u nameri da loptu izbije van kaznenog prostora i da tako otkloni opasnost ispred svog gola. Šta se dogodilo? Lopta je pogodila Augentalera u desnu nogu, negde u predelu cevanice, prešla preko ne, dobila čudnu putavnju i skrenula prema Bajernovom golu! Svi smo bili šokirani takvim razvojem situacije. I golman Auman, takođe. Pokušao je da interveniše, želeo je nekako da otkloni opasnost, da loptu izbaci u korner, ali na našu sreću nije uspeo - ona je završila let ispod prečke nemačkog gola i zatresla mrežu iza Aumanovih leđa! Tako smo izіednačili na 2:2. Taj pogodak nas je odveo u finale Kupa šampiona.

- Zašto na početku priče o sebi i svom životu izdvajam ovaі detalj? Zato što smatram da je taj izednačujući gol protiv Bajerna, postignut uz pomoć Augentalerove cevanice, bitno uticao na moju karieru. Možda i presudno.

- Da nismo izednačili, sve bi bilo drugačie. Ne bi onda bilo Barija, ne bi, dakle, Crvena zvezda trijumfovala u Kupu šampiona. Ko zna kokim putem bi dalje išla moja karijera? Ovako, budući da je sve bilo kako je bilo, pored zahvalnosti roditeljima koi su me doneli na ovaj svet, Bogu koji mi je podario životnu sreću i trenerima koji su me učili fudbalu, dugujem veliku zahvalnost i zlosrećnom Augentaleru, koji je u to beogradskoj noći presudio Crvenoj zvezdi i Bajernu. I meni, naravno.

- Od tada, od te utakmice s Bajernom i tog gola koji sam postigao uz pomoć Augentalera, moj život se pretvorio u bajku. U najlepšu bajku o kojoj sam kao dečak sanjao i kasnije kroz svoju fudbalsku karjieru išao sanjajući otvorenih očiju.

Bonus video:

(Espreso sport/Telegraf/Božija levica)